Socijalno medicinski aspekti kod oboljenja organa za varenje 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Visoka sportska i zdravstvena škola

Дефиниције болести органа за варење
Болести ограна за варење су широко раширене болести у чијој дијагнози и терапији је, задњих година, дошло до значајних новина. Савремени живот пун стреса, исхрана намирницама третираним различитим хемијским средствима и “брза храна” су актуелизовали ове болести.
Систем органа за варење (дигестивни или гастроинтестинални тракт) се састоји из низа узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и апсорпције. Сачињавају га: усна дупља, зуби, језик, ждрело, једњак, желудац, јетра, жучна кеса, панкреас, танко црево, дебело црево.
Болести дигестивног тракта су бројне, разноврсне и нажалост у порасту. Неке од најзначајнијих су: гастритис, улкус, диспепсија, опстипације, проливи, инфекције, илеус, жутица, Црохнова болест, колитис и др. У последње три деценије гастроентерологија је учинила значајан прогрес у дијагнози и терапији многих болести. Откриће нових делотворних лекова побољшава ефикасност лечења појединих гастроентеролошких обољења.
2.Узроци обољења органа за варење
Болести органа за варење имају мултифакторску етиологију и настају као резултат комплексне интерреакције између појединаца и средине у којој они живе. Индивидуалне карактеристике (као што су, пол, етничка припадност, генетска предиспозиција и др.) заједно са социјално-економским детерминантама, као и детерминантама спољашње средине (као што су доходак, образовање, услови живота и радни услови) одређују разлике у експозицији и осетљивости појединаца за настанак болести органа за варење.
Водећи фактори ризика за настанак органа за варење су неправилна исхрана, алокохол, физичка неактивност. Наведени фактори ризика заједницки су за бројне болести органа за варење, чији је настанак, с обзиром на мултифакторску етиологију, повезан са присуством два или више наведених фактора ризика. Преваленција главних фактора ризика код становника Србије 2000. и 2006. године приказана је у табели 1.
Табела 1. Преваленција фактора ризика код становника Србије, 2000. и 2006. године
Преваленција фактора ризика (%)
2000
2006
Исхрана
45.5
43,6
Алкохол
27,5
40,3
Гојазност
17,5
18,3
Физичка активност
13,7
18,7
2.1.Биолошки фактори
У биолошке факторе убрајамо: неправилну исхрану, остале болести органа за варење које утичу, гојазност, алкохол, физичка неактивност..).
Неправилна исхрана - Епидемиолошке студије већ дуже времена истичу да исхрана коју карактерише уношење повећаних количина воћа и поврћа значајно редукују вероватноћу од настанка одређених болести органа за варење. Наиме, недовољно уношење воћа и поврћа представља независни фактор ризика за малигне неоплазме желуца, колоректума, као и кардиоваскуларних болести. На основу компаративних међународних студија, СЗО је проценила да минимална количина воћа и поврћа коју треба дневно да унесе одрасла особа износи 600 грама, деца узраста од 5 до 14 година око 480 грама и деца 1 до 4 године око 330 грама. Добро је обезбезедити најмање пет оброка дневно у којима се конзумирају воће или поврће, при чему би за један оброк требало појести око 80 грама воћа или поврћа. Према проценама СЗО, укупни припадајући морталитет услед недовољног уношења воћа и поврћа на глобалном нивоу износи 2,7 милиона смрти.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]